Balta, Siniša - Sebe. Srećnu. Kristina.

-Da li je krov zgrade pravo mjesto za ovakve razgovore?

-Idealno je, Arsene. Pitanje je samo da li smo ponijeli dovoljno piva? Tvoje priče znaju da potraju...

-Hah. Znam. Ne brini. Ova je kratka.

Često mi govori da zna da nije fer, ali da ne može protiv toga. I uvijek sve počinje i završava sa njenim „treba mi vremena“. Govori kako kod nje nikada nije palio „spartanski metod“. Zato nikad nije naučila da pliva. Stariji su je bacali u vodu kako bi pod pritiskom i strahom proplivala, ona bi se, kaže, samo prepustila vodi i čekala da je izvuku. Nije marila tada ni za život ni za „spartanski metod“. Plivati nije naučila, a oni bi odustali. Inače, tvrdi da je neko od koga lako odustaju. Ne vjerujem u to.

Blokade u glavi, šifre i kodovi, došli su 15-ak godina kasnije. Kao student imala je nekoliko veza, mahom sa kretenima totalno suprotnih svjetova od njenog, ali kreteni su znali da savršeno barataju njenim sitnim kompleksima i da udaraju gdje najviše boli. To je izgleda bio njihov jedini talenat, zna da kaže. Niko od njih nije ni u najzabačenijim folderima mozga pretpostavljao ko je ona i kakvu sreću imaju što su s njom. Jednostavno nisu bili sposobni da to pojme i ne krivi ih, kaže. Krivi samo sebe. Frustriran i nestrpljiv kakav jesam, prekidam pitanjem „pobogu, zašto si ih birala?“. Kaže, „eh sad...“, kaže „mladost...“, kaže „pripadnost...“, kaže „ne znam ni sama“. I svaki put iz tih odnosa izlazila bi poražena, ponižena, osakaćena. Skupljali su je iz komada, sastavljali, kako kaže, učila je ponovo da hoda. Pitam „ko?“, kaže „prijatelji“, kaže „njih dvije“. Posljedice su ostajale, samopouzdanje je strmoglavo išlo ka dolje, strah se uselio, a to je već ozbiljan problem. Teško je ulazila u nove priče. Dešavalo se, priznaje, da upozna i (po)nekog „posebnog“, nekog iz svog svijeta, da pomisli „ovo bi moglo da bude to“. Poslije nekoliko savršenih šetnji i kafa, otkrila bi da i on voli Jinx-e, da ima kez koji razoružava, da čita Kunderu, da je pogledao „Kazablanku“ 17 puta i da zna sve replike, da i on mrzi mjesta gdje ima puno ljudi, da ne voli da se fotografiše, da pomalo krišom piše, da je ironičan i ima brutalan smisao za humor. ALI, to nije bilo dovoljno, strah bi prevladao i ona bi bježala. Prestala bi da mu odgovara na poruke, plakala bi jer zna da čini nepravdu, ali opet bi jednostavno iščezla. Mrzila je sebe, ali nije mogla protiv sebe. Pitam zašto je onda još uvijek tu, zašto nije pobjegla od mene. Smije se. Kaže „ne znači da neću“, kaže „nisi ti ništa posebno“, kaže „budalo...“ 

Govori o godinama koje su uslijedile, govori kako se potpuno zatvorila, govori da je „soliranje“ njen izbor, princip i način života! Nije mogla da zna da su to moji okidači, da su to riječi na koje reagujem automatski. Nastavlja kako je nepovratno izgubila sebe i da ne može da se zamisli sa nekim. 

„Zamisli se sa mnom“, pomišljam, a bijesan izgovaram kako je sve to jedan veliki kliše toliko puta prožvakan, kako je to patetika, samosažaljenje, nedostatak hrabrosti, čist kukavičluk, kako je to strah od pokušaja, nove prilike, novog početka, „strah od sreće“! Pa dokle tako, Kristina!? Nastavljam da je emotivni bogalj, da ne zna da zagrli, da ne toleriše dodir, da je hladna! Psujem što ja ispaštam zbog onog što su joj uradili drugi. Pljujem da nemam strpljenja, da nemam više tog prokletog vremena koje traži, da me izludi, da mrzim prenemaganja, da nema smisla... 

Ona ćuti. Onda dugo ćutimo... Kažem „izvini“, kaže „u redu je, znam kakva sam“. Kažem „ali...“, kažem „nisam htio da...“, kaže „u redu je, razumijem...“ Ćutimo. Gledamo ispred sebe. Njena ćutanja su najduža. Mogla bi tako satima. Ja sam onaj koji mora da progovori. 

-Znaš, zanima me sve o tebi! Čitava tvoja prošlost, svi ožiljci, sve traume, svi strahovi, opravdani i neopravdani, ej! Svaki put kad su te povrijedili, svaku sitnicu, makar i najmanju nepravdu u osnovnoj školi koja ti je nanesena, ej! Samo pričaj. Oslobodi se. Sve to želim da znam. Sve kroz šta si prošla. Ići ćemo polako, brisati svaku. Daj šansu, dozvoli pokušaj, to duguješ sebi. Za početak, zamisli se s...

-...s tobom?!

-Ne, nego srećnu. SEBE. SREĆNU.  KRISTINA.

Autor: Balta, Siniša

Animacije: best-wallpaper.net; wallpaperflare